Dojenje, dar za ceo život

Kako dojke stvaraju i dostavljaju mleko



TOKOM TRUDNOĆE

Promene u dojkama mogu biti rani znak trudnoće. Obično (iako ne uvek) dojke postanu veće i osetljivije. Čak i kad žena ne oseća promene u dojkama, još uvek može dojiti. Mnogo toga se dešava „ispod površine dojke“.

* Dojke su građene od žlezdanog tkiva koje izlučuje mleko tokom laktacije.

* Trudnoća povećava nivo hormona estrogena i progesterona u majčinoj krvi; ova krv cirkuliše u telu, uključujući i dojke.

* Estrogen i progesteron stimulišu rast „grozdastih“ grupa ćelija u dojci – alveola, kao i mlečnih kanala koji vode od alveole do bradavice.

* Alveole su ćelije za proizvodnju mleka; svaka grupa alveola i mlečnih kanala vode od tzv. režnja.

* Većina žena ima između 7 i 10 režnjeva žlezdanog tkiva u svakoj dojci.

* Dojke su takođe građene od masti, živaca i kapilara, a sve ih povezuje vezivno tkivo.

* Tokom trudnoće dojke proizvode male količine kolostruma.

Ostale promene na spoljašnjem delu dojke mogu biti:

* Kod većine žena areola potamni (pigmentirano područje oko bradavice).

* Montgomeryjeve žlezde oko bradavice se povećaju i imaju bubuljičast izgled; ovo su malene lojne žlezde koje menjaju pH kože te onemogućavaju razvoj bakterija na koži bradavica i areole. Priroda je omogućila području bradavice i areole prirodan način čišćenja i podmazivanja!

HORMONALNE PROMENE NAKON POROĐAJA

Kada je novorođenče rođeno, hormonalne promene čine da proizvodnja mleka započne u većoj količini. Ove hormonalne promene su podstaknute samim porodom, ali takođe i pogledom, dodirom, mirisom i zvukom novorođenčeta. Kada ga majka drži u svom naručju njeni osećaji prema njemu postaju aktivni: kontakt koža-na-kožu, dodir novorođenčetove mekane kože na majčinoj koži, osećaj velikog zadovoljstva; pogled na novorođenče i njegovo disanje, majku čini prisutnijom; tu je predivan miris novorođenčeta na koji ono odgovara. Hormoni koje njeno telo proizvodi su odgovor na ove nežne poticaje, koji zajedno pomažu proizvodnji njenog mleka.

* Placenta je rođena: nivo estrogena i progesterona brzo opada, a rast preuzima hormon prolaktin.

* Prolaktin je hormon koji podstiče proizvodnju mleka, odnosno koji govori alveolama da proizvode mleko.

* Stopa proizvodnje mleka se brzo povećava u prvim danima nakon porođaja.

* Majke obično počinju da proizvode prelazno mleko 3-5 dana nakon rođenja, a koje je drugačije od kolostruma. Sam kolostrum je prisutan u malim količinama 3-4 dana nakon rođenja, nakon čega većina majki primeti da se njihova proizvodnja mleka povećava odnosno da im je „nadošlo“ mleko. Ovo je vreme kada telo napravi pomak i počinje da proizvodi zrelo mleko. Za proces prelaza u zrelo mleko potrebno je oko 2 nedelje da bude dovršen.

* Majčine dojke počinju da se pune.

* Kada novorođenče počne sisati, njegovo sisanje stimuliše živce u bradavici i areoli, koji šalju poruku majčinom mozgu. Mozak odgovara otpuštajući drugi hormon, oksitocin, koji uzrokuje da se maleni mišići stanica oko alveole stisnu, prisiljavajući mleko u alveolama da se kroz kanale spušta prema bradavici. Ovo je vrlo važan refleks otpuštanja mleka (let down).

* Refleks otpuštanja mleka može biti onemogućen stresom, osećajem da smo posmatrani ili fizičkom boli.

* Većina majki do druge nedelje nakon rođenja ne oseća refleks otpuštanja mleka, a neke majke ga ne osećaju uopšte, ali ipak, on se dešava i to više nego jednom u toku podoja.

Stalna proizvodnja prolaktina je ključ za uspostavljanje proizvodnje mleka.

* Često dojenje u ranim danima i nedeljama održavaju majčin nivo prolaktina visokim. Kako ovaj hormon cirkuliše majčinim krvotokom, doseže i do dojke i zadržava se u receptorima ćelija zaduženih za proizvodnju mleka. Trenutno mišljenje jeste da ovi receptori imaju potrebu za stimulacijom, u protivnom mogu nestati, sa dugotrajnim posledicama na majčinu proizvodnju mleka. Ovo znači da su česti podoji u ranim danima i nedeljama potrebni da bi kasnije bila dobra proizvodnja mleka.

* Ako novorođenče ne sisa dobro u prvih nekoliko dana, majka može ručno izmlazavati kolostrum. Česta izmlazavanja su mnogo važnija od količine koju podojimo (ovo može biti i samo nekoliko kapi kolostruma, dolazeći postepeno i do nekoliko mililitara). Jednom kada novorođenče savlada veštinu sisanja, majka više ne treba da se izmlazava.

Nakon prvih 2-6 nedelja, hormoni postaju manje važni u održavanju dobre proizvodnje mleka.

* Sada je važno koliko često i koliko dobro su dojke ispražnjene. Ovo znači da novorođenče mora dobro da prihvati dojku i da aktivno sisa i mora biti hranjeno na obe dojke koliko često to želi.

* Kada mleko stoji u dojkama satima, proizvodnja mleka se usporava. Protein u mleku (Feedback Inhibitor of Lactation ili FIL) sprečava dojke da proizvode previše mleka: što je više FIL-a u dojkama, manje mleka se stvara; što je manje FIL-a u dojkama, više mleka se stvara. Tako da za održavanje proizvodnje mleka visokom, dojke moraju biti pražnjene dobro i često. Za proizvodnju više mleka, majka mora osigurati da su joj dojke dobro ispražnjene i to mnogo češće nego obično.

* Kada novorođenče tokom podoja dobro isprazni dojku, sadržaj masti u mleku je visok. Tako da, tokom „stalnih“ podoja novorođenče dobija masnije mleko.

* Ako je novorođenčetu potrebno više mleka, majka ga može podstaknuti da doji mnogo češće. Ako ne doji dovoljno, majka može izmlazati mleko i na taj način stimulisati proizvodnju mleka.

Hormonalne promene koje nastaju nakon rođenja mogu doprineti posleporođajnoj depresiji, koju neke majke dožive oko 3-5 dana nakon porođaja. Neke majke jednostavno počnu plakati bez posebnog razloga ili čak mogu da osećaju nagle promene raspoloženja, zbunjenost, mogu postati zaboravne, da imaju glavobolje, negativne osećaje prema novorođenčetu, mogu osećati nemir i da imaju noćne more. Na sreću, ovo obično potraje samo nekoliko dana. Ako su ovakvi simptomi prisutni više od dve nedelje ili postaju intenzivniji, važno je da majka poseti svog lekara.

Hormoni važni za laktaciju su:

* Prolaktin: hormon koji podstiče proizvodnju mleka (ponekad poznat pod nazivom „majčinski hormon“, jer pomaže podstaknuti osećaje opuštenosti koji su prijatelji dojenju).

* Oksitocin: hormon isporuke (potreban za funkcionisanje refleksa otpuštanja mleka). Oksitocin je poznat i pod nazivom „hormon ljubavi“ jer ima pozitivan efekat na osećaje.

KOLOSTRUM: PRVI DANI DOJENJA

Kolostrum je prva tečnost proizvedena u dojkama; lepljiv i zlatan, sadrži hranjive materije i antitiela/imunoglobuline koje novorođenče treba. Kolostrum je idealna hrana i zaštita te osigurava dalju hranu i zaštitu, koju je novorođenče do sada dobivalo u materici. Proizvodi se u malim količinama da bi novorođenče bilo voljno češće dojiti, što pomaže uspostavljanju majčine proizvodnje mleka.

Novorođenčad primaju kolostrum prve 2 nedelje života, izmešan sa prelaznim mlekom koje nadolazi nakon prvih nekoliko dana od porođaja. Tokom prvih nekoliko dana, normalno je za novorođenče da želi dojiti dugo i često. Kada se novorođenčetu omogući da sisa koliko želi, mogu to činiti gotovo stalno, nekoliko sati odjednom, a potom spavati nekoliko sati pa opet ponovno sisati satima, dokle god se ne poveća proizvodnja majčinog mleka. Još jedan normalan način novorođenčetovog ponašanja prvi ili drugi dan od rođenja je često dojenje; dojenje oko 10 minuta svakih 30-40 minuta tokom 24 sata.

Kada majke i novorođenčad uživaju neograničen kontakt koža-na-kožu, novorođenčad sisa mnogo češće. Ovo je normalan način zaštite za novorođenče i pomaže da se stvore dobri uslovi za optimalno dojenje, kako je priroda i namenila.

Neka novorođenčad su nezainteresovana za dojenje ili vrlo pospana u prvih nekoliko dana nakon poroda. Majka ih može podstaknuti da doje kada nisu u fazi dubokog sna. Novorođenčad koja doji 10 ili više puta u danu tokom prvih dana njihovog života, imaju manju mogućnost da razviju preteranu žuticu tokom prve nedelje, nego ona koja doje mnogo manje.

Pruzeto sa LLL Hrvatska

Prevela i prilagodila Gorana LLL liderka

Izvor LAH i LLL BG 2011

 

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *