Dojenje, dar za ceo život

Često postavljana pitanja

1. Kako da znam da li moja beba uzima dovoljno mleka sisanjem?

Ako vaša beba dobija na težini i dužini i aktivna je, to sve ukazuje na dobar unos mleka.

2. Koliko često beba siki?

Novorođene bebe sike najmanje 10 do 12 puta u toku 24 sata.

3. Kad je pravo vreme za uvođenje nemlečne hrane?

Sredinom prve godine života, vaša beba će početi da pokazuje spremnost za nemlečnu  hranu. Uvodite jednu po jednu namirnicu, vodeći računa da prođe bar nedelju dana pre uvođenja nove namirnice.

4. Šta da uradim da mi količina mleka bude adekvatna?

Što češće beba sisa, više mleka se pravi.

5. Kako mogu da povećam količinu mog mleka?

Dojite često (barem svaka 2 sata), ponudite obe dojke po svakom podoju, izbegavajte cucle i postarajte se da je beba dobro postavljena na grudima.

6. Da li mogu da nastavim da dojim i nakon povratka na posao?

Naravno! Postoji mnogo izvora informacija koje vam mogu pomoći kako da nastavite sa dojenjem i nakon povratka na posao. La Leće Liga je tu da vam pomogne.

7. Da li mogu da dojim bebu i ako uzimam lekove?

Kada prepisuju lek, poneki lekari rutinski insistiraju na prestanku dojenja radi predostrožnosti. U stvarnosti, za vrlo malo lekova je dokazano da mogu da budu štetni za bebu.

Ako vam dokotor prepisuje terapiju lekovima, obavestite ga da dojite bebu i koliko vam je važno da nastavite. Uvek razmotrite tri stvari:

  •  Da li je terapija štetna za dojenu bebu?
  •  Da li je rizik veći u odnosu na hranjenje adaptiranim mlekom?
  •  Da li postoji zamena za lek koji bi bio bezbedan za dojenu bebu?

Lekar koji predlaže prekidanje dojenja kao predostrožnost, mora da ima uvidu i koje rizike za bebu donosi prelazak na adaptriano mleko.

Iako prekid dojenja možda deluje kao najbezbednija opcija lekaru, to u većini slučajeva nije neophodno jer je količina leka koja se prenosi u majčino mleko uglavnom vrlo mala. Opšte je poznato da su neželjena dejstva većine lekova zanemarljiva kod beba zato što je količina koja prelazi u majčino mleko skoro uvek suviše mala i smatra se klinički nebitnom, ili je njena bioraspoloživost (apsorpcija) veoma mala.

Svaki doktor, u slučaju da određeni lek nosi rizik za bebu, može da prepiše određenu adekvatnu zamenu koja je bezbednija.